Čokoladno pismo

“Rođena moja, dok pišem, razmišljam o tome kada ćeš opet doći? Pišem ti o nama, o putu, o životu koji teče, da sačuvam toplinu u grudima od zaborava, nas od starosti. Zato, budi mlada uvek, i mene nikada ne ispuštaj iz vida, ni je tebe neću.

Ovako...

Neobičan medeni mesec prošao je brzo kao miso koja ispari za tren. Za početak bračnog života želeli smo neku slatku avanturu. Premišljali smo se, razmatrali evropske metropole, daleke meksičke plaže, ali je moja ljubav prema semenu kakaa pomogla da  izaberemo nesvakidašnje prvo, bračno putovanje. Neću ti govoriti o čitavoj pustolovini od sedam dana.  Kroz priču o fabrici čokolade, shvatitićeš  kako je krasno ono što nas dvoje sebično branimo od teških reči i snažnih udaraca  da nam zli dusi ne polome “rebro” koje spaja naša dva, opčinjena bića.

Na ulazu u fabriku čokolade dali su nam kupon koji je bio zlata vredan. Ukoliko ga sve vreme imaš uz sebe, držiš u ruci, spakuješ u džep, okačiš oko vrata, možeš da konzumiraš neograničene količine čokolade sve dok si u fabrici, koja se prostire na oko 30 hektara u okviru kojih je smeštena i farma. Moje oduševljenje je bilo džinovsko kao ugrožena panda i teško je bilo da ga sakrijem već je jasno treperilo na mom licu kada sam ugledala prvu prostoriju u ogranku za proizvodnju. Tako je počela šetnja kroz veliku fabriku i upoznavanje sa celim procesom stvaranja fine čokolade koja se nađe na našoj trpezi vrlo često, skoro svakodnevno. Probala sam više vrsta kako praha koji je bio oporog, gorkog ukusa. Pod prstima sam osećala njegovu masnoću i slutila koliko je zapravo hranljivog u onome što nam bezkomrpomisno predstavljaju kao nezdravo. Preko čudnovatih sklamerija u kojima topljena čokolada postepeno prilikom dalje prerade prelazi u sve čvršći oblik, konačno smo stigli do prostorije gde se krila magija ukusa, i  počinjalo naše sumanuto uživanje u njima. Sigurno imaš jasnu viziju o mom duševnom stanju u trenucima o kojima ti pišem. I smeješ se, bez šale, osećam da ćeš se nasmejati u ovom delu pisma. Ti me tako dobro poznaješ, toliko mi fali tvoje prisustvo u svakodnevnici, u mojim dnevnim aktivnostima. Kada oživim i osvestim saznanje da si tako daleko od mene, to mi vrlo često pokvari raspoloženje, ponekad natera suze da krenu, kada se to desi bude mi lakše. Ali ovo pismo nema za cilj da pleni tugom, naprotiv, pišem ti o ljubavi i o njenoj moći. Čokolade su u svojoj teksturi bile oplemenjene suvim ili koštuničavim voćem, ili paprikom, možeš da zamisliš čuda koja su se stvarala pred našim očima. Dok smo ispobavali ukuse držali smo se za ruke, čvrsto, da pokrenemo električno  kolo  kroz koje je proticala ljubavna struja. Želeli smo da pokušamo da stvorimo što jaču ljubavnu mrežu koja će ostati memorisana u našim ćelijama, da bismo se medenog meseca sećali i kroz mnogo naredih, proživljenih godina. Vremenom ćemo možda zaboraviti nazive trgova koje smo prepešačili, boje zidova u sobama u kojima smo ljubav vodili, ali nećemo da zaboravimo ono što smo tom prilikom osećali. Pored hrpe  čokolada koje su u drvenim posudama mirno čekale da budu odabrane od strane sladokusaca, mi smo merkali,  cenili bombone raznih oblika. Meni su bile omiljene okrugle, napravljene od crne čokolade sa dodatkom bundeve, pa sam se pored posude u kojoj su nalazile, neko vreme zadržala. On se čvrsto držao odluke da će jesti bele čokoladne bombone sa dodatkom kokosa i urme. Da si bila  tu, prisutna u pravoj formi i obliku, jer si u mislima uvek sa mnom, verovatno bi najvišu ocenu dala klasičnim dražejama sa voćnim likerom. Znam koliko voliš poslastice u kojima ima umerene, prefinjene doze alkohola. Kupila sam ti celu kutiju tih magičnih kuglica i čuvam ih u poslednjoj fioci, u ormaru, da, u spavaćoj sobi. Tu neće nestati tek tako, motrim na nju svake večeri pre spavanja. Na izlazu iz fabrike čekala nas je devojka obučena kao pipi duga čarapa, sa veselim bojama na garderobi i dve kike vezane, sa svake strane po jedna, iznad njenih ušiju. Pružila nam je po jednu malu, kesu slanog keksa i po jednu flašu vode od pola litra. Objasnili su da bi bilo dobro da povratimo telo u stanje ravnoteže, posle određenih količina čokoladnih poslastica, naše biće je vapilo za vodom koja će u kombinaciji sa krekerima uspeti da unormali naš srozan krvni pritisak. Onda smo izašli da prošetamo farmom i upijemo sunčeve zrake za neke hladne dane, kada ga ne bude bilo. Oko nas su šetale krave, njihova tela bila su pokrivena kratkom i mekom dlakom, sa zvonima oko vrata, izgledale su kao nacrtane, naslikane, nestvarno lepe. Na udobnim stolicama čiji su se nasloni podešavali, pa smo više bili u ležećem nego u sedećem položaju, posmatrali smo zeleno prostranstvo pred našim očima, slušali nemušti jezik životinja i osećali  da smo ravnopravni deo ovog velikog sveta po kome smo svi rasuti. Kada god imam priliku da spokojno ćutim i opčinjeno gledam u nebo, ja pošaljem šifrovanu poruku, da je neka zvezda kao pismonoša dopremi do tebe, jer nebo je jedno i granice ne postoje.

U hotel smo se vratili siti, umorni i srećni. Dugo smo ležali u krevetu pričali o budućnosti, o tome kako bismo voleli, šta bismo uradili. Napravili smo planove, proživeli kroz priču svoje živote. Podizali decu, oženili ih, udali. Dočekali unuke, uspavljivali ih i šetali. Pod stare dane proputovali, ludovali i maštali. A onda smo zaspali, bez jasnog cilja bez mnogo želja. Jedino što smo istinski osećali bio je topao dah na vratu i dodir vlažne kože u mraku ispod mekog prekrivača.

Rođena moja,

dođi brzo, čekamo te i mi i kutija bombona u fioci ormara naše spavaće sobe.

Čuvaj se. “

• Theobroma cacao

Kakaovo drvo (ili kakao bob) je tropska, gajena biljka. Njegovo seme je bogato kakaovim maslom. Kakao je i osnovna sirovina za izradu najfinijih čokolada . Vrlo hranljiv, u narodnoj medicini se koristi za ublažavanje kašlja, kao i kod bolesti organa disajnih puteva. Kakaova pasta sa dodatkom šećera (ili meda) i raznih  začina, čini poslaticu kojoj vrlo teško odolevamo, čokoladu.