“…Do daljeg beše to jedan stasit stidljivko koji cigaretu sebi pripaljuje sa istom hladnokrvnošću kao Hemfri Bogart- taj besprekorno izveden gest ne bi bio moguć bez nedelja i nedelja vežbanja pred ogledalom u kupatilu. Truman Kapote je veći snob od njega, ali ujedno i senzibilniji i zabavniji, premda opijen samim sobom. Fizički je sušta suprotnost Selindžeru. Koliko je onaj džinovskog rasta, toliko je ovaj sitan; on plavook onaj crnih prodornih očiju; on plavokos ovaj tamnosmeđ (savršena glaviva klinca iz Alabame u poređenju s velikom tikvom kakva pristaje njujorškim intelektualcima)....
...Obožavam definiciju bogatstva koju Selindžer daje na kraju ovog pasusa: Lois je poručila skoč sa kiselom, pa ga strusila u sebe na iskap, a za njim još četiri komada. Iz kluba Štork izašla je prilično pijana. Hodala je, i hodala i hodala. Naposletku je sela na jednu klupu ispred kaveza sa zebrama, u zoološkom vrtu. Sedela je tako tu dok se nije otreznila i dok kolena nisu počela da joj klecaju. Potom se vratila kući. A kod kuće su je čekali roditelji, vesti sa radija i dobre služavke, koje bi vam uvek prišle s leve strane da pred vas spuste čašu s ledenim sokom od paradajza...
...Sa bombama ti je prosta stvar: kad čuješ fijuk, treba da se baciš na zemlju i sačekaš da eksplodira. Ako ne želiš da se pretvoriš u mleveno meso, nikako ne podiži glavu čim pukne, šrapneli lete naokolo još jedno dve sekunde. Umoran sam, ali nemoguće je sklopiti oči a ne izgubiti život. Ako zaspiš, mrtav si. Verovatnoća da iz ovoga izađem čitav smanjuje se iz dana u dan. Trebalo bi da igraš loto, a uzmi brojeve iz mog datuma rođenja, zasad sam taličan...Tvoj obožavalac....Džerom...
...U uglu, odmah do zida, tačno na mestu gde se nekada nalazio sto broj šest, ona klekne na zemlju pa počne da kopa, rukama, da tu, u toj leji, zakopa razbijen i porcelan. Užurbani prolaznici je gledaju i pitaju se kako to da ova klošarka nosi šanel. Una je i dalje uplakana dok seda u kadilak, a njen šofer pomisli kako ovoga puta, definitivno, nema zbora: lejdi Čaplin je totalno fijuknula...“
Frederik Begbede, „Una i Selindžer“, Booka 2016.
Nataša Ilić -
Nataša Ilić -
KISEONIK NA REZERVI