Strpljenje u džaku

• Da li znaš da ja živim u zemlji u kojoj sam građanin drugog reda?

Kol’ko para je krompir? Osamdeset dinara?

Prodavac meri koliko teži kesa sa krompirima. Krupan je i opran. Očitava brojeve sa digitalne vage koja ide najviše  do pet  kilograma. Ima 150  grama preko željene kilaže.

• Izvadite taj jedan veći, pa premerite opet. Samo čas, na pijaci sam.
• E, tako, dobro je, samo jedno kilo. Kao da sam duh, možeš li da zamisliš?

Gleda u celer,  a rukom koja visi  u vaduhu svega par centimetara iznad  suvih paprika koje su spojene u veze od po pet komada,  pokazuje da hoće i njih ako nisu ljute.

• Nekad si bio crna ovca ako si neobrazovan, glup, prost, sad si bre intelektualac samo treba da imaš novac, a ja… izvini.
• Molim Vas taj celer nemojte da savijate. Da, nemojte, da mu lomite stabljiku.  Staće, staće on takav u torbu, ne brinite.
• A ja sam im trn u oku. Kako kome, pa svima.

Žena odvaja  telefon od  uveta i kaže prodavcu da će uzeti još i bundevu ali da joj da jednu polovinu, ako mu nije problem. Cela joj je previše, prodaće on polutku već danas, a ona će sa svojim delom izaći na kraj.

• Svima, kažem ti. Svaki put su priče iste. Kada kažem da nemam muža, da nisam udata, krene cirkus:

“Mora da joj nešto fali

A da ne voli žene

Ko zna kakva je, taj nije mog'o da je trpi

Ima tu nešto, jes nije htela

Svog nema tuđeg će da otme

Jalova je garant

Jedinica pa se posvetila roditeljima

Ko zna kako kuva

Da nije udovica a neće da kaže

Pritisli je mladu pa terala inat

Kako li će sama kad ostari“

Prodavac pakuje kilogram krompira, jedan celer, razgranat sa neukrotivim lišćem, vezu crvenih suvih paprika (pet komada), polovinu bundeve kojoj nije očistio semenke jer je žena insistirala da ostane onakva kakvu je zatekne kad oštrim nožem preseče po sredini.

Ona  prekida razgovor i stavlja telefon u džep. Plaća prodavcu koji želi da joj vrati kusur, odbija, čovek se zahvaljuje.

• Ne treba da ponizite celer tako što ćete ga pokidati na pola, kaže.

Nestala  je u redovima između gusto zbijenih tezgi,  provlačeći se pored džakova sa kukuruzom i šuškavih kesa u kojima je upakovana testenina. Zeleno lišće virilo je iz platnene torbe koja je bila natovarena do vrha.

• U priči ima krompira koji može biti hrana, lek možda čak i otrov. Ima paprike koja je izvor proteina, bogata vitaminom C i B. Celer je biljka “začinskog toplog ukusa”, pa  bundeva čiji su cvetovi žuti, plod ogroman, a njene semenke budu poslastica puna belančevina, masti, šećera…

Najmanje lekovito i slatko u ovom tekstu je to da je ovo jedna sasvim realna priča iz jednog, ne tako malenog grada, na jugu Srbije. Tamo su časnim ljudima “torbe” u kojima čuvaju strpljenje, natovarene do vrha.