Pričomat

Tog dana su pokretna vrata na ulazu u tržni centar  bila pokvarena tako da sam ušao unutra  kroz pomoćna koja su obično zapečaćena lancima. Uputio sam se na drugi sprat. Ni  stepenice kojima se obično odvezem na sprat nisu bile u funkciji pa sam već počeo da slutim:

“da nije i apart u kvaru?”. Dok sam prelazio međuspratove koristeći pogon na dve noge, razgledao sam staklene izloge skupih prodavnica donjeg rublja, porcelanskih šolja i dečjih igračaka.

“Ne pamtim kada sam se poslednji put popeo na drugi sprat ogromnim mermernim stepeništem”, pomislio sam, i zadihan ugledao u daljini Pričomat čija je lampica na vrhu glave svetlela zelenom bojom. Nasmejao sam se jer ću ipak uspeti da prebrodim krizu, taj aparat me nikada nije izneverio.

Zaustavio sam se kod pulta za kupovinu žetona i mladoj plavookoj ženi poželeo dobar dan.  Za dve hiljade dinara pazario sam četiri žetona što mi je omogućilo da sat vremena govorim o sebi i svom problemu.

Prišao sam bliže prijatelju i pokrenuo ga. Seo sam na nisku fotelju koja je mirisala na skup deterdžent; osetio sam spokoj jer sam na toj visini gledao pravo u grudi robota preko kojih su bile prekrštene njegove ruke tako žive i čovečne da sam se postideo svih svojih sumnji i kolebanja koje sam imao pre nego da prvi put razgovaram sa Pričomatom.

Na posebnoj tabli sa poljima koja se nalazila odmah pored mene, štiklirao sam redom šta bih voleo da čujem kao i stvari o kojima ne bih da mi zanoveta.

“Sposoban si;  još jedna šansa; drugo stručno mišljenje; podržavam te; verujem u tebe; plakanje je sasvim u redu”; to su bile smernice koje sam obeležio plusevima.

Ono što sam obeležio minusom: “Nema šanse; čaba se trudiš; to nikom nije pošlo za rukom; nemoj da si pička”, e to bih voleo da zaobiđeš, pomislio sam i zavalio se u udoban, mekan naslon niske sedaljke.

Kao i do sada, osmehnuo mi se pa pokazao belo - sive veštačke zube. Jednu ruku je pomerio u pravcu moje glave i spustio mi je na rame. Onda je progovorio:

“Dugo te nije bilo, ali to nije razlog da ne budeš sasvim iskren, znaš da sam ja uvek tu.”

Počeo sam da pričam o poslednjim terapijama, o presađivanju kose, o kozmetičkim tretmanima.

Govorio sam mu nepovezano, pominjao doktore koji nisu baš sigurni da će uspeti da ispune moje želje bez obzira na novac koji im nudim.

“ Svako veče radim jogu u svom dvorištu, posle tuširanja se mažem  uljima koje mi naprave od pažljivo biranih  sastojaka u farmaceutskoj laboratoriji. Da bih sprečio to što se dešava polivam se čajem od kamilice nekoliko puta na dan” , rekao sam Pričomatu koji je sve vreme samo klimao glavom, a hladnu ruku je sa ramena prebacio na moj uzdrhtali dlan.

“Kada se pogledam u ogledalo ne vidim da sam bolje. Naprotiv, čini mi se da sve više popadam.”

Rekao sam mu za stomatologa koji mi se smejao i kazao da on više od belih keramičkih vilica ne može da ponudi. Taj čovek me je skoro pa izbacio poslednji put iz ordinacije, pomislio sam ali me je bilo sramota da robotu takvo nešto saopštim.

“Uglavnom”, nastavio sam,” kreme, serumi, masaže i lični trener, ćela na glavi je i dalje velika, uprkos inovativnim metodama; zglobovi su mi često natečeni a kilažu nekako rešavam tako što dva puta nedeljno ulazim u mašinu za topljenje masti. Vid poboljšavam čestim žmurenjem i odustavom bilo kakve aktivnosti koja zahteva dugoročno učešće mojih očiju. Evo i sada žmurim dok  ti sve ovo govorim.”

“Jedem određen broj kalorija i spavam dvanaest sati na dan. Ipak, i dalje se odvija proces starenja. Pitam se, kako da ga zaustavim?”

Umesto da mi odgovori na pitanje Pričomat je počeo da muca. Zelena lampica je krčeći treperila, dimilo je iz njegovih usta. Treslo se telo robota baš kao i moje kada  trčim na pokretnoj traci, duže od onoga što mi je doktor propisao. Zaposlena  sa pulta je došla  sasvim laganim korakom do mene, uputila mi je ohrabrujući osmeh i iščupala kabal koji je vodio iz dupeta Pričomata u struju. Ja sam ostao da sedim  skoro po naređenju, jer me je mlada, plavooka žena opomenula da moje vreme još uvek nije isteklo.

• Matricaria chamomilla

Za kamilicu se kaže da je najzačajnija vojvođanska droga. Na severu duva jaka košava a glavni način rasejavanja semena kamilice je baš podsredstvom vetra. Pored velikog lekovitog učinka etarskog ulja dobijenog od kamilice, smatra se da je delovanje cveta kamilice kompleksnije i čak lekovitije. Jak čaj od kamilice konzumira se prilikom tegoba izazvanih influencom a najbolje je napraviti ga uvek kada je potrebno, da bude svež radi postojanosti azulena (ugljovodonika koji je aktivan sastojak kamilice). Ovo jedinjenje daje ulju kamilice plavičastu boju. Maj mesec je taj koji miriše na kamilicu, ili kako bi je deca nazvala, jer je često mešaju, belu radu.