Kiseonik na rezervi

Rađanje je prirodan proces. Dolaskom na ovaj svet mi reagujemo na promenu temperature, na promenu okruženja, i baš to bude okidač za naš prvi udah. Tokom života mi dišemo i ne znamo tačno koliko ćemo puta udahnuti do onog poslednjeg, konačnog izdaha. Prolaznost je realnost sa kojom živimo, a velika je istina da smo svi isti u očima prirode i pred njenim strašnim sudom. “Kiseonik na rezervi” je knjiga koja se čita sa lakoćom, pružajući vam mogućnost da bespovratno otvorite nova vrata životu i prihvatite prolaznost kao opciju a ne kao nužno zlo. Roman je kratak sa namerom da brzo uplivamo i još brže isplivamo iz reke reči koje teku, čisti i okupani, spremni da primimo nova čuda koja čekaju iza ugla da ih pronađemo. Likovi nemaju imena sa namerom da se postigne jedan nivo univerzalnosti kako bi svako od nas mogao da obuje njihove cipele i proba u njima da korača.

Radnja prati muški i ženski lik koji počinju da žive rame uz rame sa ekološkom katastrofom, i bivaju primorani da prihvate činjenicu : “Kiseonika je sve manje, da li je smak sveta blizu?”. Po prvi put u životu, počinju da dovode u pitanje svoje dotadašnje živote kao i to kako su ih i koliko kvalitetno živeli. Sa elementima fikcije, teme kao što su: usamljenost, strah, velike promene, dolaze u fokus i čitajući o svemu tome na jedan drugačiji način oživljavamo uspavane delove svog uma. Ovo je jedna od onih priča kada  prosto očajno želite da epilog ima srećan kraj. Simbolično, Vera je tu da podseti: ako verujemo u sebe, možemo promeniti svet. Ekološko pitanje i problem modernog načina života jesu donekle tema romana i ako je, na posletku, ovo jedna fantastično ljubavna priča, jer bez ljubavi ne bi bilo ničeg plemenitog u ljudskom razgovoru, u odsanjanom snu, u našim maštanjima. “Kiseonik na rezervi” predstavlja delo koje možete čitati iznova, kao podsetnik na to da se lakoća življenja  postiže samo ako smo iskreni prema sebi i delamo u pravcu ostvarenja svojih želja.