Orfelin

Na zidu u hodniku, pored samih vrata njene sobe, visila je slika. Ulje na platnu, dvoje, držeći se za ruke gledaju u pravcu polja  lavande. Slika je posedovala energiju kakvu je imala  “Ljubavnici u predelu”, Jovana Bjelića. Pre nego što pokuca na vrata on obično izvuče češalj iz unutrašnjeg  džepa sakoa i začešlja kosu. Anđelika je otvorila vrata. Upitnim pogledom prešla je preko njegovog odela, zadržavši se posebno na njegovim cipelama. Sive pantalone padale su preko uglancanih crnih cipela. Njegovo lice Anđelika bi videla svakog jutra samo se toga nije sećala.

• Dobro jutro Anđelika.
• Dobro jutro.
• Miriše na kafu.
• Da li želite da dodam vodu i za Vas dok još nije kasno?

Odgovorio bi kratko: „Ništa mi draže ne bi bilo.” U Anđeliku se zaljubio odmah pošto je stigla u dom. Zbog demencije koja se ispoljavala najviše u vidu kognitivne gde je najzastupljenija promena u ponašanju, ometena prostorna orjentacija, njene ćerke su je dovele kako bi bile sigurne da je u dobrim rukama i pod stalnim nadzorom. Njih dve nisu, pošto poto, rešile da je “strpaju” u dom. Skoro godinu dana su obraćale pažnju na njenu zaboravnost. Kada je mesecima uzastopno, stanje počelo da biva nepromenjeno Anđelika je stigla u dom, na mesto  gde sve počinje iz početka. Ujutru bi u njenoj sobi razgovarali uz kafu i sladak keks koji bi svake večeri kupio i donosio joj pre spavanja. Pričali bi o vremenu, sunčanom i vedrom danu ili kiši koja satima ne prestaje da pada. Svakog dana bi ga pitala: Kako se zove? Da li puši? Da li želi šećer u kafu? On je mislio da je slatka kafa za slabiće ali joj to nikada nije rekao. U podne bi, njih dvoje, ruku pod ruku izašli u šetnju. Odmerenim koracima, sporo, koračali bi jedno pored drugog  dok sitan malč grebe đonove njihove obuće. Ona je ćutala a on govorio. Svakodnevno bi upoređivao miris njene toaletne vode  sa aromatičnim mirisom kravojca. Angelica archangelika je biljka koja ima lekovitu moć. Možete od njenog korena ili dršaka skuvati čaj koji potištenost može lako pretvoriti u milinu u grudima. Drugo ime joj je koren svetog duha ili anđeosko drvo. Sve su to bili  nadimci njegove sjajne zvezde, ipak najčešće je zvao “Orfelin”, zvučalo mu je poetično. U julu i avgustu, u vrelini leta cveta  Angelica, a on bi procvetao svakog jutra, kada bi ugledao svoju ljubav. Ona bi se smejala svim tim nadenutim imenima, svim poređenjima, ali bi tražila da joj se iznova i iznova obrati sa Orfelin. Ničega se Anđelika sutradan nije sećala ali on nije mario. Posle ručka pustio bi je da odmori. Nije uvek spavala, nekada je gledala kroz prozor  ne trpnuvši a nekada je slagala puzzle. Uveče je opet dolazio na njena vrata i donosio keks od heljde preliven crnom čokoladom. Govorio je da će nahraniti njene usnule vijuge u mozgu i da će ga se možda sutra sećati. Kao i anđeoskom korenu kome treba obilno zalivanje i često okopavanje, težio je da uradi sve kako bi “iskopao” sećanje na njega narednog dana. Iz njene sobe bi izlazio tek pošto izgovori  svake večeri, istu rečenicu : „Lepo spavaj Orfelin. Neka te čuvaju anđeli da bi i sutra bila moja droga, moj lekoviti spas.”

Angelica archangelica

• Biljaka ima slatkasto-gorak ukus. U plodovima se nalazi etarsko ulje koje u najvećoj meri nalazi primenu u fabrikama dezertnih pića. Biljka se koristi kao začin prilikom pravljenja poslastičarskih proizvoda kao i domaćih kompota. Čajevi koji se spremaju od angelike mogu poboljšati apetiti i uticati na bolje varenje.