Vaša priča

Sitni znaci pažnje i ljudskosti u ovom ludom svetu.

Ako bismo stavili na vagu i pošteno merili, izjave ljubavi su po “gramaži” mnogo teže od prećutnog voljenja. Zašto se ne bismo i voleli i o tome govorili na “kilo”, a zamenili ćutanje zagrljajima i osmesima.

Umetnost u raznim oblicima.

Obzirom da se umetnost definiše kao “ljudska delatnost” i da je usko povezana sa živim, uspravnim stvorom koji može da misli i stvara, ispravno je da ostanemo bez daha pred svim vrstama umetnosti, pred iskrenim i dobrim ljudima, pred velikim (ali i malim) idejama i njihovim realizacijama.

Topla čokolada sa šlagom.

Dobro je znati da postoji nešto što vas uvek ugreje, poput toplog sunčanog dana, ozari i nasmeje. Ne zapostavljajte svoje navike, napravite od njih recept za sreću.

Sve što je šareno, lepo i kreativno.

Ljudsko oko razlikuje preko sto nijansi, zamislite koliko toga šarenog na svetu postoji a sposobni smo da ga vidimo? Ipak, zar nisu najšarenije one stvari koje okom ne možemo opazati ali ih srcem silno osećamo?

Sveže pečen kolač.

Poznat miris nam evocira uspomene, poslatice spajaju užurbane ukućane i mame ih da na trenutak zastanu, da se svi zajedno osmehnu i “okuse” blagostanje skriveno u vešto napravljenom kolaču sa jabukama.

Miris nove knjige.

Čulo mirisa je neporcenjivo, kada nam, iz nekog razloga zariba, postajemo osakaćeni. Po mirisu pamtimo i oživimo zaboravljeno, njuškanjem prizivamo uspavano i probudimo ono što je zadremalo. Čuvajmo tu super moć koju imamo, i udahnimo sve u šta ćemo se sutra moći zakleti.

Mnogo knjiga, mnogo čokolade i plavetnilo.

Kada vam dođe da nabijete glavu u jastuk i prigušeno ridate, vi nemojte, zatvorite oči i uzmite knjigu sa police, zaronite u listove hartije, i pustite da vas miris cantragovanja koji se u njoj krije, opet “sastavi”.

Putovanja, nove destinacije, prirodne lepote.

Otkrivanje novih ulica po kojima koračamo istim stopalima kojima špartamo u svom toplom domu, ukazuje nam na novu definiciju slobode “gde god da odeš nauči da traješ, stvori svoj svet i ne tuguj za sigurnom lukom koja te uvek kod kuće čeka.”

Osmeh jednog malog smetala i hoće vetar ovih dana.

Vetar je prirodno sredstvo protiv štetočina koje vas poput nevidljive prašine štipkaju i glođu, njegova olujna snaga oduva daleko sve što vas muči, sve što vam smeta da udahnete duboko. Kada otera sive oblake, razvedri se i ostaje nebo koje je na vašoj strani.

Lepe stvari poput prirode i kašalj koji me spopadne svako jutro.

Kada jednom iskašljete sve naslagane frustracije koje ste stekli pa vas u grudima zbog njih steže, vratićete se na fabričko podešavanje i potpuno prevazići treću fazu procesa iskašljavanja. Ostaće vam prve dve udisanje i izdisanje.

Napad panike, lepa priroda, knjige.

Hipoksija je neprijatelj. Panika je nezvan gost koji nas uznemirava. Ako naučimo da ventilramo i “provetravamo” dušu oslobađajući se onog ustajalog i buđavog, disanje će se ustaliti.

Astma.

Ko pliće diše kada mu telo ne da, dovoljno ceni dubok udah i izdah do kraja. Ono što čini vaša pluća punim i vrati vam disanje na optimum za tren, vaša je “suspenzija” za raspršivanje sreće.

Visok krvni pritisak.

Batalite slanu hranu, alkohol, cigarete, neka vam pritisak “digne” poznat glas kada se u sve ovozemaljsko razočarate.

Uvek more.
Plavo prostranstvo zna da smo zadovoljni kada plovimo, kada samo plutamo ili energično plivamo. More nas seća da je sve dobro dok ne stanemo, ne dopustimo da se, ne radeći ništa, jednostavno utopimo.

Pogled na more i sunčevi zraci koji se prelivaju na njegovoj kristalnoj površini.

Prirodno je da nam pogled na pučinu uliva poverenje zavodi red u glavi i telu. Tu gde smo nastali možemo i zaplivati, zaveslati, osetiti da smo zapravo nekud krenuli.

Sanjive oči mog sunca, zalasci sunca.

Zalasci su podsetnik da se sve jednom završava. U trenutku kada gledate kako se gasi dan i kazaljka još malo pa će napraviti ceo krug, zapitajte se da li je vredelo da dišete dok je oko vas sijala svetlost, i zašto je važno da nastavite i kada padne noć. Novi su dani razlog da se radujete, znate da vas još jedan zalazak naposletku čeka.

Zalazak sunca i sve nijanse neba.

Narandžasto nebo liči sveže ceđenom citrusnom soku, strašnom lavu iz dečije priče ili buketu kadifica koje cvetaju celo leto. Ako izjednačimo umirujuću snagu zalaska sunca sa vitaminima u voćnom soku, kraljevskom titulom Lava, i lepotom cveta koji čak ponekad odoleva mrazu, nema razloga da sumnjamo u okrepljujuću moć posmatranja čarobnog sumraka.

Uvek veličanstvena priroda i lepa dešavanja meni dragima.

Kao posmatrači ne naružimo nikada ono što od vajkada postoji, što je tu, diše i raste mnogo pre nas. Kao akteri urušavamo ono što nam oko rado gleda, srce voli a duša pamti. Neka pogledi budu uprti u lepotu, a ruke da mirno držimo kraj sebe.

Predeo izuzetnih odlika.

Zaštitite svoje izuzetnosti i branite od toksičnih dodira, kao što Vlasina čuva Rosulju, iako je i sama naučila da se ne da.

Šok kada vidim lepu prirodu, svašta nešto.

Raznolikost stvari koje vas čine spokojnim i ispune vam pluća svežom radošću jednako je važna kao i tri obroka na dan, zdrav san i šubara na glavi kada je sunce zubato.

Pogled na more.

Talasi kriju neizrecivu snagu. Poput pene koju na obalu bacaju, momenti koji vas raduju neće trajati večno, ispariće, ali će trag koji naprave biti znak da su se zaista desili.

Trčanje.

Nije važno da li ćete pretrčati 42 km i 195m, ili samo par metara da biste zagrlili vama drago biće koje vam ide u susret. Jednako je važno kretati se i ne odustati, bilo da trčite maraton ili trčite kroz svakodnevnicu.

Osmeh jednog malog miša.

U osmesima se krije nedokučiva tajna,dečiji smeh je eliksir koji nepogrešivo leči i čini život smislenim i lepšim.

Zagađenje.

Nemarnost ljudksa je đavolja rabota. Toliko je štete naneto prirodi da će nam trebati treća ruka da sve to popravimo.

Putovanje, letovanje.

Da li vam se nekada desilo da vam stopala bride, da vas srvbe i čini se da je nagon za kretanjem koji osećate neizdrživ? Putovanje je lek za oporavak duše, ali ne i način da prebrodite nevolju. Možete otići i na kraj sveta ali od sebe nećete pobeći.

Sloboda.

Ne moraju vas nužno uvezati u lance pa da se osetite skučeno i kao prtica u kavezu, dovoljno je preuveličati lični strah i postati zarobljenik u sopstvenom telu.

Ona/njegova ljubav.

Odraz u ogledalu je jedini način da vidimo kako zapravo izgledamo osim kada ljubav u potpunosti zaposedne naše duše pa mislimo kao jedno i dišemo istim ritmom. Gledajući jedno u drugo, vas dvoje, upoznajete svoja nova lica, čista, nevina i voljena.

Planinski vrhovi, pogled odozgo, litice.

Ptičija perspektiva je pravi način da stvari sagledate ispravno. Izdići se iznad svega, iznad sebe samih, ostavlja prostor da na život gledate drugačije, gledajući sa visine pred vama je široka slika, a ne uzan puteljak koji vam se čini kao slepa ulica u kojoj ste zarobljeni.

Asocijacija na bolnicu.

Život nije uvek fer, zadaje udarce koji su poput onih u boksu. Profesionalci u domenu ovog sporta kažu da je najvažnija “veština izbegavanja udaraca”, ipak pobeđuju onda kada obore takmičara. Zato igrajte hrabro i matirajte protivnika.

Zagrljaj mog muža, miris kiflica iz rerne, gutljaj prve jutarnje kafe.

Ukus koji vas podseti da male stvari pokreću svet i miris koji biste rado negde u sebi zaključali da nikada ne ode i ne odnese sve one priče koje se u njegovim notama kriju, čuvajte sebično. Tako ćete uvek imati “slamku” da se uhvatite kada vam se čini da ste do guše u živo blato potonuli.

Moj englez.

Da li ste znali da u Velikoj Britaniji živi jedan mačak Lari koji hvata miševe kao od šale? Zar ne bi bilo dobro da i mi ščepamo životne radosti i “smažemo” ih u slast?

Ljubav.

Previše slova je upleteno u pokušaj da se ovo osećanje uopšte i opiše rečima. Probajte da stavite na papir i napravite definiciju “ljubavi”, opet ćete se vratiti na izlizano i izvikano “volim te” ali ne zaboravite, slatko je ono što ste spremni da učinite dok dve reči“tako lako” izgovarate.

On koji me gleda kada spavam.

Treba biti zahvalan ako postoji neko pored koga spavamo spokojno, univerzum radi dobar posao kada nam dozvoli da nađemo sebi ravne. Ne postoji srodna duša već duša sa kojom se rado srodimo.

Umetnost.

Sve počinje onda kada prihvatite sebe sa svim manama, vrlinama, sa falinkama i strahovima. Tek tada počinjemo da dišemo i na toj prilici smo beskrajno zahvalni. Umetnost je upoznati i voleti sebe. Kao što se divite knjigama, spomenicima, slikama, fotografijama… divite se sebi, zavolite svoje boje kojim slikate sopstvenu verziju boravka na Zemlji.

“Skladištenje knjiga, biblioteka koja je pravi šareniš novih i starijih izdanja, razgovori o knjigama.”

Kako god znate branite to što je samo vaše. Praznik je kada operete kosu, nađete tiho mesto da se sakrijete od svega, zgrabite kafu koja vas spasi i čitate knjigu koja vas grli. Prevarite nekada kolotečinu i, skrenite neočekivano, na drugu stranu, prekršite pravila. Poput dečije igre, zabavite se.

Iskrena životna priča.

Jedna takva priča je kao relikt, jer iskreni ljudi, čini se, sve su ređi. U nekim prošlim vremenima duše su bile čiste a srca otvorena da neizmerno vole. Sada često živimo pod maskama i krijemo svoje pravo lice, pa ipak od jedne iskre ne možemo pobeći, one koja u oku igra i odaje nas pred svetom.

Naposletku, dugujem vam odgovor, meni dah oduzimaju članovi moje porodice. Sa njima sam lepotica bez njih sam zver. Od njihovih glasova je satkan deo mog sveta. Njihovi pogledi kriju nemerljive količine ljubavi. Meni je, za plivanje u moru života to pokretač i snaga. Šta da vam kažem “malo mi za sriću triba”.