“…Većina Zemljana urla u prazninu svoju nezasitu potrebu da bude posmatrana ili jednostavno primećena. Želimo da budemo uzeti u razmatranje. Naše lice je gladno klikova. A ako imam više lajkova nego ti, to je dokaz das am srećan, kao što i na televiziji voditelj koji ima više publike veruje da je voljeniji od svojih kolega. Takva je logika selfiste: uništenje drugog putem maksimizacije javne ljubavi...
...Otkad je čovečanstva , izbrojano je otprilike stotinu milijardi umrlih. Ne tvrdim da će se besmrtnost lako postići. Ljubomoran sam na godine svojih ćerki. Videće dvadeset drugi vek...
...Zvao sam Uber kome je trebalo petnaest minuta da me nađe. Znate li kako sam shvatio da sam star? Kad sam zamolio vozača da uključi radio, mladić se zagledao, a onda je pustio radio Nostalži. Kakav tužan trenutak.: ličio sam na ljubitelja Žerara Lenormana. Zatim je usmeno izdiktirao moju adresu svom GPS-u, koji ga je odveo u pogrešnom pravcu: umesto da ode do Senske ulice, ostavio me je kod ulice Sevr. Čovek se oslanjao na mašinu, a mašina je bila gluva. Ili to roboti zlonamerno uživaju ponižavajući nas?...
…Sa obnovljenom krvlju i sekvencioniranim genomom, nekoliko sati spavanja bilo mi je dovoljno. Njujorški rasadnik za genetsko istraživanje bio je blistava staklena zgrada okružena baštama i klanovima koji su podizali biograd budućnosti. Nebo je bilo vlažno i njegovo promenljivo svetlo ogledalo se u reci. Ceo kvart je ličio na kompjuterski generisanu sliku arhitekte na LSD-ju…
…Ali ipak nisam odustajao. Bio sam suviše blizu cilja. Nisam više nikoga slušao. Mislio sam da ću kad se poboljšam imati sve potrebno vreme kako bih vratio svoju ženu i svoju bebu. Bio sam tvrdoglav kao mazga crisperizovana s DNK vola...“
Frederik Begbede, “Život bez kraja”, Booka 2018.
Nataša Ilić -
Nataša Ilić -
KISEONIK NA REZERVI