Poseta

Zaspao je na trosedu u dnevnoj sobi sa rukama ispod obraza koji su meko dodirivali jastuk. Isprana, bela jastučnica ličila je na sumorni sivi oblak koji se stvori nad gradom pre nego da počne kiša. Disao je ravnomerno, spavao je čvrstim snom, nije mogao da zna da ga posmatra.

Sedela je na fotelji prekrštenih nogu i grickajući po koju zanokticu razmišljala šta mu se to desilo, kako je moguće da je toliko bolestan? Nedavno joj se pojavila nova seda vlas sa one strane glave gde je bio začešljan razdeljak. Metalna ukosnica je uredno stajala preko pramena sa sedom dlakom koja je asocirala na starost. Dok je posmatrala njegove umorne i sklopljene oči radovala se što je tu, na samo metar udaljena od njegovog usnulog krupnog tela. Osluškivala je kako diše, kako pokretima grudnog koša pomera prekrivač lagano na gore, pa opet dole, i tako na smenu, ritmično, pravilno, ustaljeno. Posle nekog vremena skrenula je pogled i ustala sa fotelje. Tiho, ne praveći buku, otišla je do kuhinje i iz srednjeg visećeg elementa izvadila je šolju i metalni lončić. Sa police iznad sudopere uzela je sitno izmrvljenu pitomu nanu. Omirisala je suve listove i kroz prste ih par puta protrljala. Miris je bio dobro poznat, svežina je bila vodeća nota. Nekada je čitavo njegovo znojavo telo mirisalo na pitomu nanu. Sadio je mentu u dvorištu, iza kuće, svake godine je presađivao u novu zemlju govoreći da se biljka mora obnavljati i da je najvažnije pravilno i redovno okopavati zemljište da se vlaga ne bi izgubila. Metvicu, kako je ponekad zvao nikada nije kuvao dugo, već je dve kašike suvog lista prelivao ključalom vodom i ostavljao da stoji neko kratko vreme. Svaki put bi čaj blago zasladio medom. I ona je sada napravila sebi napitak sledeći  postupak koji je toliko puta posmatrala.

Vratila se u fotelju sa šoljom čaja u ruci. Ni milimetar se nije pomakao. U istom položaju umotan u tanak prekrivač putovao je kroz svoje snove. Ali, da li je uopšte sanjao? Da li je mogao da sanja sa tim okrutnim tumorom koji pritiska njegove nerve i gužva njegove ćelije koje ništa, ama baš ništa nikome nisu skrivile. Pitala se da li se u snu nje jasno seti, njenog lika, guste crne kose? U snovima je moguće potpuno izmisliti nešto novo, naslikati i dograditi  nečiji lik. Nadala se da jasno pamti njene čvrste grudi sa uvučenim bradavicama i tamnim areolama oko njih. Priželjkivala je da nju sanja onako kako je voleo da leži pored njega, potpuno naga sa puštenom kosom i podignutim rukama iznad glave. On bi je milovao po licu, ispod pazuha, zadržavajući se na grudima, zatim bi prešao preko njenih prepona rekavši joj da blago odvoji butine i napravi mu prostor da vešto pređe i preko mekih usana prekrivenih sitnim dlakama. Onda bi se pridigao i poljubio je u obraz, pa bi brzo spustio glavu i čvrsto šakama zgrabio njena stopala. Njih bi ljubio nežno kao da su dečija, meka, krhka i razigrana. Ona bi dugo vodili ljubav, pa još jednom, sve dok imaju snage jer želja nije bila ta koja je jenjavala..

Ostalo je pola šolje čaja, već se ohladio ali je i dalje bio prisutan jasan ukus mentola. Pasulj je spremala po receptu njegove majke. Majka je, s kolena na koleno, prenela sinu tajni sastojak, a ona je,  kuvajući njemu, to oberučke prihvatila. Pred sam kraj kuvanja, dodavala bi listove nane kao začin, tako bi se zrna pasulja lakše svarila. Ispila je čaj do kraja i zurila u dno prazne šolje. Otvorio je oči. Kada je shvatio da je stigla, da ga posmatra sa fotelje, prekrštenih nogu sa šoljom za čaj u ruci, pridigao se i seo. Podmetnuo je jastuk iza leđa i navalio se na naslon troseda. Pitao je kako je putovala i koliko dugo već sedi kao kip, nepomična, očiju uprtih u njega propalog, razorenog i bolesnog. Na obrazima su joj zasijale dve rupice kao đon dečijih svetlećih patika, zaplakala je i skoro nečujno izustila: „Kako si?”

Mentha piperita:

  • Najviše etarskog ulja ima u listu biljke. Etarsko ulje je smešteno u žlezdama na površini lista pa biljku treba čuvati u hermetički zatvorenim posudama. Mentol pored svog prijatnog mirisa ima i blago anestetičko delovanje. Mentol ima široku primenu u pravljenju komercijalnih proizvoda, između ostalog i alkoholnih napitaka, kao i u kozmetičkoj industriji.
Zdravo, ja sam Nataša.
Struka: Biolog
Omiljeni insekt: Buba penušavka
Omiljena biljka: Sve :)
Priroda je čovekov najbolji prijatelj, procvetali bi i ljudi kada bi prema njoj bili drugarski naklonjeni.
Nadam se da ćete uživati u mojim, autorskim tekstovima, kao i u citiranim delima velikih autora. Kome se svidi kako pišem, samo ga klik deli od moje knjige.
Poruči

Pričomat

10/04/2022

BukBoks

23/03/2022

Ustajali strah

08/03/2022
1 2 3 15
info@natasailic.rs
Niš, 18000
© Copyright 2024