“…Kad se samo odluka donese, to više i nije tako teško. Dovoljno je da se odvojimo od tela, materiju ostavimo iza sebe i pretvorimo se u apstraktnu tačku gledanja koja nema masu. Kad to uradimo, možemo proći kroz bilo koji zid. Možemo preleteti bilo koji ambis. I tada se zaista pretvorimo u jednu čistu tačku, i prolazimo kroz televizijski ekran koji razdvaja dva sveta. Prelazimo s ove strane na onu. Prolazimo kroz zid, prelećemo ambis, svet se snažno izvrće, puca i ruši, i u trenu nestaje. Zatim se svet ponovo stvara. Oko nas je nova materija. Sve se to odvija u trenu oka...
...Novi dan je već sasvim blizu, ali onaj stari još vuče svoje teške skute. Poput morske i rečne vode što se na ušću jedna s drugom sudaraju, novo i staro vreme, bore se i stapaju...“
Haruki Murakami, “Kad padne noć”, Geopoetika 2009.
“…Reka je brzala između stena, ponegde stvarajući malene vodopade, a ponegde se tiho zaustavljala u virovima, o čiju se površinu odsevala slabašna, sunčeva svetlost. Nizvodno se mogao videti stari, čelični most. Bio je tako uzan da je njime jedva mogao proći jedan automobil. Njegova pocrnela, bezizražajna čelična konstrukcija trunula je duboko u ledenu februarsku tišinu...
...Pošto su naša sećanja i osećaji toliko nesigurni i jednostrani, postoji stvarnost koja potvrđuje da je neki događaj stvaran. Često je nemoguće odlučiti u kojoj meri činjenice koje priznajemo kao takve stvarno to i jesu a u kojoj meri njih samo subjektivno doživljavamo kao činjenice. I zato da bismo stvarnost prepoznali kao takvu, da bismo je relativizovali, potrebna nam je još jedna – bliska stvarnost.A opet, da bi ta bliska stvarnost relativizovala stvarnost kao takvu, i da bi bila potvrđena kao stvarnost, potrebno je da se oslanja na još jednu blisku stvarnost. Taj lanac se proteže u beskraj u našoj svesti, i u izvesnom smislu moglo bi se reći da i sam postojim upravo zahvaljujući produžavanju , opstanku tog lanca. Ali onda se odjednom taj lanac prekine, a mi se nađemo u čudu: da li je prava stvarnost sa one strane prekinutog lanca, ili pak s ove?...”
Haruki Murakami, “Južno od granice, zapadno od sunca”, Geopoetika 2015.
Nataša Ilić -
Nataša Ilić -
KISEONIK NA REZERVI