Zagonetka

Na stolu su bili poređani tanjiri tako da svaki naredni bude u istom redu, ne preterano blizu ivice stola a opet ne tako daleko prema njegovoj sredini. Sa desne strane položeni su kašika i nož, dok je na levoj dremala usamljena viljuška. Tanjiri su po obobu bili ukrašeni nežnom, cvetnom šarom boje mandarine,  pa su papirni ubrusi u drvenom držaču po sredini stola bili u istoj boji. Pečeni ramstek je čekao u rerni da bude posut seckanim belim lukom i preliven toplim uljem pre samog posluživanja. Rezanci sa jabukama i sveže samlevena kafa čekali su svoj red, nakon večere, da gostima upotpune ugođaj. Sve je bilo spremno kada se čulo zvono na ulaznim vratima.

• Sto godina se nismo videli. Ujna je zagroktala ušavši prva iz hladnog hodnika zgrade u topao dom mladenaca.
• Što je hladno napolju, poješće nas ova pusta zima. Za njom je pogrbljen ušao ujak čija je kosa bila mokra od snega. Nikada nije nosio kapu, dok je šal kačio oko vrata jedino kada je temperatura ispod nule što je te večeri bio slučaj.
• Izvolite, sada ćete da se ugrejete, ovde je toplo, dodatno se zagrejalo i od uključene rerne, od celodnevnog kuvanja.

Rekla je mlada žena visokog čela i nežne kože. Olga je bila u četvrtom mesecu trudnoće, udala se za Aleksandra pre par meseci bez terevenke i preterane galame. Njeni  rođaci su je posetili povodom toga, želeli su lično da joj  čestitaju.

• Jao dušo, nisi valja čitavog dana na nogama. Pa trebalo bi da odmaraš. E naše malo dete će da bude majka.

Ujna je govorila zadihano dok je skidala kaput i kretala se ka kupatilu da opere ruke. Nos joj je bio crven, uši takođe. Pohvalili su prefinjeno postavljen sto i boju papirnih ubrusa koja  se slaže sa dezenom tanjira. Domaćini su se zahvalili i upitali ih šta će da popiju. Nudili su grejanu rakiju, kuvano vino, sve to isto i bez termičke obrade, zatim domaće sokove sa malom količinom šećera i čajeve u teglama  koji su krasili policu u kuhinji iznad sudopere.  Ujna je odabrala kuvano vino sa karanfilićem i cimetom, sa dve kašičice šećera. Volela je da pokloni sebi, s vremena na vreme, lavinu zadovoljstva koja je pokrenuta sitnim, ali dovoljnim dozama alkohola, koje tako brižljivo i natenane unese u sebe. Ne bi se moglo reći da je zavisna od konzumiranja vina i rakije, ali bi bilo zgodno kazati da je u podređenom položaju kada se čaša nađe ispred nje.

Svo četvoro seli su za sto. Ujak  i ujna jedno do drugog, ona u  lila bluzi od šantung  svile  sa naramenicama i krupnom dugmadi po sredini boje meda. On u puloveru sive boje ispod koga viri bordo  košulja jednostavnog, klasičnog kroja. Preko puta njih dvoje sedeli su Olga i njen suprug Aleksandar. Ona u končanoj beloj bluzi koju je sama isheklala, vezane kose u visok rep, radosnih očiju koje govore da se oko večere prilično potrudila. On u umodro plavom  džemperu koji je malo izbledeo od pranja, sedi mirno,  sanjivog lica i gleda u izglancanu viljišku kojom će uskoro ubosti ramstek.

• Malo si mi se otanjila zar ne bi trebalo da je dobila neko kilo za ovih par meseci. Ujna se obratila ujaku koji je pijuckao svoju rakiju i služio se pečenim kikirikijem iz staklene činije, pored tanjira gde su poslužene masline i tvdri sir.
• Jeste malo, upali joj obrazi, bez minimim deset kilograma ništa ne priznajem.

Ujna je pogleda prekoputa sebe pravo u Olgu. Direktno i bez oklevanja je upitala.

• Jesi li radila ekspertni ultrazvuk?
• Ne, nisam.
• A neki od prenatalnih testova? Znaš da tu postoji opcija da odrede pol deteta, zamisli, pa ti kažu da li je muško ili žensko?
• Da, znam, ali nisam radila ni jedan, doktor mi nije savetovao.
• Znači ne zanima te hoće li biti dečak ili devojčica? Dobro, na kraju nije ni važno, bitno da je živo i zdravo.

Podigla je čašu i nazdravila Olgi  i Aleksandru sa željom da na svet dođe dečak jer, takav je red.

Odrezak od goveđeg mesa našao se na stolu zajedno sa baget hlebom  precizno isečenim na jednake, tanke delove. Gosti su se poslužili uz uzdahe oduševljenja, hvaleći kulinarsko umeće buduće mame , Aleksandar  je hladnokrvno zabadao viljušku i nož u komad mesa a Olga je smešeći se ujni osećala teskobu jer nije računala da će biti ovoliko spremna. Rešena da napadne i poseje seme nemira koje će rasti u njoj paralelno sa bebom u stomaku. Ujna nije ništa prepustila slučaju već je kao i obično, ne hajući za posledice, iznosila svoje ideje jednu za drugom kao advokat tvrdnje na poslednjem ročištu u sudnici. Ona sebi nije dozvoljavala da se u nešto ne razume, dok je ujak bio  otpadnik, neshvaćen, večiti dečak kome se lažni prijatelji smeju iza leđa i rugaju njegovoj savršenoj uravnoteženosti. Ipak, svet u kome je on živeo nije bio ni malo nalik svetu koji okružuje ostale za stolom, on je disao samo zbog nje, i njoj uz vrat, a  ona, ujna,  je u tome istinski uživala.

• Ja sam sita. Neću jesti par dan. Gledaj, pući ću. Kako si ti ovo sočno spremila dušo.  Aleksandar nam je nešto tih danas. Odsutan si, sam u svojim mislima. Sigurno te kopka da li ćeš da dobiješ sina ili kćer.  Ujna mu je namignula praveći grimasu.
• Ne zaista, nije da je važno. Olga i ja čak i ne razgovaramo o tome, rekao bih da je ovo prvi  razgovor na  tu temu, i da budem iskren, Vi ste ga potegli.
• Ah, nemoj da si na kraj srca. Ima tu i neki starinski način da se sazna šta će biti. Je l’ da? Laktom je gurnula svog supruga pravo u rebra.
• Da, jeste, Ja znam za so. Ono kada so baciš preko ramena pa čekaš da vidiš za šta će se trudnica prvo uhvatiti. Ako je za nos biće devojčica ako dodirne usta onda dečak.
• Nije preko ramena nego na glavu, i obrnuto je, nos muško, usta žensko. Ispravila ga je.
• Ti si celog života nešto neobavešten i mnoge stvari ne znaš. Sreća tvoja pa sam tu ja, a ja se trudim da znam sve.Čujte, Olga daj ujni svoju burmu i jedan  zlatan lančić.
• Zašto? Pitala je Olga.
• Pa da ja kažem šta će biti, da presudim, videćeš, ovo sigurno funkcionište. Kako misliš da su ranije ljudi određivali pol deteta.? I tada se sve znalo, ovako ili onako, istina izađe na videlo. Daj skini prsten i nađi lančić.

Olga nije želela  da joj protivureči,  iz prostojnosti. Dala joj je ono što je tražila. Aleksandar se nasmejao sam za sebe, okrenuvši očima tiho je izgovorio, u bradu, “Gospode Bože”. Olga mu je dala znak (nakrivila je glavu u stranu i blago mu se osmehnula) da će ispuniti ujni želju i pustiti je da “otkrije” koji je genotip nerođene bebe.

Olgina nazovimo, rođaka, okačila je prsten za zlatnu, tanku sajlu, i privukla levu ruku zbunjene devojke ka sebi. Iznad levog dlana burma je visila obešena o lančić.

• Sada tišina, ako prsten počne da se kreće levo desno, biće kuronja, xaxxaxa! Navijamo za levo desno. Opet je namignula. A ako se desi , što čisto sumnjam, da se vrti u krug biće žensko.
• A kako će uopšte prsten početi da se kreće? Da bi se telo kretalo potrebna je sila, a Vi tvrdite da ćete taj improvizovani rekvizit za gatanje samo držati iznad dlana. Rekao je Aleksandar koji je izgledao kao da ga zabavlja ritualni folklor.
• Ajde ne cepidlači, ja ću mado da ga zaljuljam a sve posle toga biće istorija.

Ujna se zadovoljno smeškala i prislonila kažiprst na svoj prćast nos. Taj gest je značio “Molim za tišinu” ili jednostavno rečeno “Pst”.

Svi su gledali u prsten, skoro da nisu disali. Olga iznenađena,  pomalo zbunjena, Aleksandar u  košmaru koji nosi ime “Olgini rođaci”,  a ujak je posmatrao istim žarom kao i penale u fudbalu. Prsten u ulozi Boga blistao je posebnim sjajem. Ispod konjuktive ujninih očiju počeli su da pucaju kapilari. Burma okačena o zlatni lanac pala je iz njene ruke na stakleni sto. Da je bio prisutan neko u prostoriji do one u kojoj je večera servirana pomislio bi da se sprema zdravica.

• Ih, šteta. Kroz zube je izustio ujak. Okrenuo se prema svom tanjiru i strpao u usta poslednje parče mesa koje je već bilo bajato i hladno.
• Pa ovo je neverovatno, bila sam ubeđena da me neće izneveriti.

Prostodušno je prozborila ujna koja je bila prilično uzrujana. Iz njenih usta skliznulo je glatko kao kornjačina glava u orožnali oklop. .

• Šta da se radi, više sreće drugi put.

Gosti su otišli svojoj kući bez da popiju mirisnu kafu i  probaju izvrstan kolač. Rastanak je bio kratak i ne tako srdačan. Olga i Aleksandar su u tišini raspremali sto i slagali sudove u mašinu za pranje posuđa. Još jedan dan se predavao, popuštao pred noćnom tamom. Još jedan dan je završen. Jutro, pa podne i veče, a posle sna sve opet, ispočetka. U životu se mnogo toga vrti u krug, baš kao što je i burma iznad Olginog dlana nacrtala svoju kružnicu.